Graceland
Morbidna televizijska terminologija koja google-potragom ovu seriju najavljuje kao „policijsku dramu“, najnoviji je dokaz infatilne površnosti; čim budala vidi da su na ekranu neki FBI-agenti, pa DEA, pa ICE – učini mu se pogrešno da je reč o proceduri tipa „who dunnit“, pa sere naokolo, kao da čita blogove Rajka Vasića s maskom na licu od pravoslavnog smrada. Vaistinu, gle, serija „Graceland“ koju je osmislio Jeff Eastin (autor „White Collar“) ne samo da nije proceduralna, već nije ni obična, ni predvidljiva, ni dosadna, ni ljigavo komercijalna, ni patetična, ni standardna, ni korektno glupa, ni srbijanski primitivna, već – briljantna u svojoj dinamici, savršena u psihološkom portretu svojih junaka (komada: šest) i večito neočekivana, do one mere kad se epizode gledaju bukvalno sedeći na ivici troseda na Zvezdari, uz uzvike, pretnje, očaj i ostale podrške stanovnicima kuće pod imenom „Graceland“ gde borave agenti različitih službi.
Kako je reč o južnoj Kaliforniji, imamo vizuelni kaleidoskop žestokih boja na ivici kiča; surf, more, obala, turisti, barovi. Ali, baš u toj idealizovanoj predstavi raja, iza kulisa dešavaju se teška sranja; droga u tonama, ubistva, likvidacije, sve uz traume prošlosti na istu temu – ko je i kad i kako i zašto ubio agente iz kuće koja je prethodila zgradi pod imenom „Graceland“. Priča, tipično za Eastina, nikad nije jednosmerna; ovde imamo hičkokovski suspense koji dira tamo gde je najtanje – gde prijatelj špijunira najboljeg prijatelja, samo zato što je FBI tako osmislio. Dobijamo i odgovor: sumnju, nepoverenje, opet sumnju i gotovo ubeđenje da je prijatelj kriv – ali se, kao u svim fascinantnim pričama, sve okreće naopako i više ništa nije kao jeste; a, možda i nije, što nećete saznati sve do poslednje epizode „Pawn“ u kojoj se gotovo sve rešava, ali... se naslućuje da će tek druga sezona biti poprište obračuna za objašnjenja u sitne detalje po imenu crevca.
Odavno, jebite me ako lažem, nisam toliko voleo sekstet u kojem su Daniel Sunjata (Paul Briggs), Aaron Tveit (Mike "Levi" Warren), Brandon Jay McLaren (Dale "DJ" Jakes, ICE agent), Vanessa Ferlito (Catherine "Charlie" DeMarco, FBI agent), Manny Montana (Joe "Johnny" Tuturro, FBI agent), i Serinda Swan (Paige Arkin, DEA agent). Njihov chit-chat, related or unrelated glede aktivnih slučajeva, daje „punoću vremena“ pod kojom pravoslavni filozofi podrazumevaju vreme kad se „događa nešto veliko“; dijalozi u kuhinji su samo prostirka za hod dijaloga i akcije koja sledi, u smrtonosnom vašaru gospodara heroina i plaćenih ubica iz meksičkih drug-kartela.
Glumačka veština ovde postaje poriv za identifikaciju; jer ono što, recimo, rade Daniel Sunjata ili Aaron Tveit – prevazilazi lake lekcije Stanislavskog za početnike; ovo je ozbiljno psihološko uskrsnuće, ući u lik koji će gledaoce opčiniti takvom iskrenošću da mu se neće oprostiti nijedna greška, ma kako bila ljudska, svakodnevna. A, serija „Graceland“, jeste isusovski i religiozno – priča o osveti, posrnuću i oproštaju; iznad svega, to jeste priča o prijateljstvu koje se gradi i raste, o poverenju u trenucima kad to izgleda besmisleno; o uverenju da se zlo mora pobediti čak i zlim metodama, kad više ništa nije bitno sem činjenice da će neka lažna, pervertirana pravda pobediti, ali pravda, kakva-takva.
Retkost je da pred sobom imamo seriju koja, naizgled, akcijom ne predstavlja ništa više od ostalih tv proizvoda; ali, onog časa kad svi naši heroji stupe na scenu i postanu undercover-stars koji ponekad ne znaju tko su: da li su ono što se predstavljaju da jesu ili su makar zadržali osećaj za istinu i pravdu i fucking justice – osećamo mučninu, jer se plašimo, jer je strah ono što nas definiše pred neprijateljom, naročito kad je neprijatelj iz naših redova.
Nešto iz serije „Graceland“ možemo da primenimo u Srbiji. Dovedimo Paul Briggsa kao savetnika Vučiću; posle toga, RTS više nikad neće biti isti.
Preporučio - Petar Luković
_________________
Devils Marble EVO, Nautilus Oddy klon, Hercules...
ipv Mini, Kaya lite v2+ klon
Postano: 19 ruj 2013 23:41 
